Space Blog

Konjak je vrsta destilovanog brendija, nazvan po gradu Konjak u Francuskoj. Proizvodi se u vinskoj regiji koja okružuje grad po kojoj je dobio ime, u Francuskoj regiji Charenete i Charenete-Maritime. Da bi destilovani brendi dobio ime konjak njegov metod proizvodnje mora pratiti odredjene standarde. Mora se praviti od specificne sorte grozđa Ugni Blanc koja se najčešće koristi. Brendi mora biti destilovan dva puta u bakarnim kazanima, mora da odleži dve godine u hrastovim bačvama iz Francuskih gradova Limousin i Troncais. Konjak sazreva na isti nacin kao viski i vino, odležava u buradima, a većina konjaka odležava znatno vise od minimuma  koji je propisan. 

Od novembra do decembra vinova loza miruje ,oko marta počinje da se budi. Sredinom maja pojavljuju se prvi listovi. Sredonom juna ostaje oko 100 dana pred branje. Sredinom avgusta, 45 dana pre berbe, grožđe postaje veće. Grozovi postaju providni i dobijaju veliku količinu šećera, berba počinje krajem septembra ili početkom oktobra.

Konjak se uglavnom pravi od sorte grožđa zvane Ugni Blanc, ta sorta nam daje kiselkasto vino koje ima mali procenat alkohola, izmedju 7,5 % i 10,05 %. Ova tečnost se koristi isključivo za proizvodnju konjaka. Postoji još sorti grožđa za proizvodnju (folle blanche i colombard) ali oko 98% konjaka se pravi od Ugni Blanc. Po pravilima proizvodnje konjaka potrebna je brza berba, posle berbe grožđe se presuje pomoću nomadskih presa. Nekada davno koristile su se velike prese koje bi gnječile grožđe, ali bi ostavljale koštice i kožu koje je vinu davalo loš ukus, zbog toga se više ne koristi. Nomadske prese ,,pucaju,, grozđe i sprečavaju košpice i kožicu da upadnu u vino. Košpice i kožica se koriste kao organsko đubrivo za vinograde. Posle ceđenja vino se odlaže u betonske kace da fermentiše. Danas se koriste kace od nerđajuceg čelika. Tokom fermentacije dodaje se kvasac ,zbog toga vino ima mali procenat alkohola (7.5 – 10,5%). Zbog pravila koje je nametnuo BNIC vino mora da se destiluje pre 31 marta .Tokom proizvodnje konjaka vino se destiluje dva puta. Destilovanje se uvek obavlja u Charentais kazanima koji su napravljeni od bakra, destilacija traje oko 12 sati. Vino se stavlja u tankove koji se zagrevaju pomoću gasa. Isparenja idu kroz tank, ulaze u spiralnu bakarnu cev i onda dolaze do dela za hlađenje koji je potopljen u hladnu vodu da bi isparenja kondezovala. Ova isparanja se pretvaraju u ,,prvu tečnost,, koja sadrzi oko 30 % alkohola. Prvi i poslednji litar tečnosti se uvek odbacuje ,a  ostatak se ponovo destiluje. Tokom druge destilacije ponovo se odbacuje prvi i poslednji litar, a ostatak smese ima 70% alkohola. To se naziva eau-de-vie. Da bi se napravio jedan litar eau-de-vie potrebno je 9l vina ,a za 9l vina potrebno je 12kg grožđa. Ovaj proces je indentičan procesu iz 16. veka. 

Bačvarnice u ovom regionu prave burad za proizvođače konjaka i vina. Tokom proizvodnje buradi određeni delovi drveta hrasta se odbacuju pošto daju loš ukus vinu. Samo središnji deo hrasta se koristi za proizvodnu dasaka. Ove daske sazrevaju na otvorenom prostoru 3 godine po kiši i ledu. Tokom te 3 godine smola koja vinu daje loš ukus polako nestaje. Ovo drvo dolazi iz centralne Francuske iz šuma Limousin i Troncais. Neke destilerije koriste hrastove bačve iz drugih država poput Mađarske. Miris koji dolazi iz podruma je od isparenja eau-di-vie. Deo koji isparava naziva se anđeoski udeo. Podrum majstor i njegov tim od 8 ljudi proba konjak i onda odlučuje da li je potrebno izmestiti eau-de -vie iz jednog bureta u drugo. Eau- di-vie se premešta iz jednog bureta u drugo jednom godišnje ili svake druge  godine u zavisnosti od ukusa. Eau-de-vie se ručno prebacuje iz jednog bureta u drugo. Svake godine uzima se uzorak iz svakog bureta za podrum majstora i njegove pomoćnike, tada se testira ukus. Posebne vrste konjaka se odlažu na mestu zvanom paradis, konjak tamo odležava narednih nekoliko godina. Podrum majstor odlučuje koliko ce ovaj konjak biti u bačvama. Kada konjak završi proces sazrevanja, sipa se u staklene balone. Kada konjak više nije u kontaktu sa kiseonikom tada prestaje proces sazrevanja. Kada se sazrevanje zaustavi, ukus i boja se više neće menjati. Ako danas kupite bocu konjaka i otvorite posle 10 godina konjak ce ostati isti.